Njemačka doslovce vapi za kvalifikovanom radnom snagom, ali mladi ljudi se i dalje ne prijavljuju za stručnu obuku.
Prošle godine se, doduše, za praksu prijavilo nešto više njih nego prethodne, ali jaz u odnosu na vrijeme prije pandemije ostaje ogroman.
Obuku je u 2022. počelo 468.900 mladih, svega 2.700 više nego 2021. Za poređenje, 2019. stručnu praksu je počelo 510.900 mladih ljudi, saopštio je savezni zavod za statistiku u srijedu, a prije 10 godina više od 560.000.
Posebno crnu sliku predstavljaju zanatska udruženja. Interes za zanatsku praksu je od pretprošle godine pao za 2,3 odsto, a krovno udruženje branše je saopštilo da im nedostaje 250.000 radnika, dok je 30.000 mjesta za praksu ostalo nepopunjeno.
Krajem decembra, višegodišnje programe stručne obuke pohađalo je 1,22 miliona ljudi, tri odsto manje nego 2021. Dualno usavršavanje, odnosno praksa uz dalje školovanje, nadalje je u recesiji, gubeći trku sa čisto akademskim obrazovanjem, navode statističari.
Skoro da nema dana u Nemačkoj da se iz nekog ćoška privrede neko ne požali: bazeni neće moći da rade jer nema spasioca, o starima uskoro neće niko moći da se brine, za adaptiranje stanova novim propisima nema majstora, i tako redom, piše DPA.
Razna privredna udruženja redovno od vlade traže da osmisli podsticaje mladima za obuku i rad, kao i da šire otvori vrata useljenja stranoj radnoj snazi.
