Branka Dani (33) iz Srbije je prije deset godina otišla na kruzer kako bi zaradila nešto novca i vidjela svijet. Ni sanjala nije da će joj se na tom kruzeru promijeniti život iz korjena.
Danas radi kao menadžer u baru koji posjeduje multimilioner iz Engleske, a upoznala je i ljubav svog života. Za Mondo otkriva koji je ključ uspjeha jedne Srbijanke u svijetu.
Branka je radila u Srbiji veoma dugo prije nego što je otišla na kruzer. Radila je u jednom beogradskom holetu, počela je kao sobarica, pa je radila na banketu. Kasnije je radila u različitim kafićima. Radila je čak i u radnji sa obućom. Za sve to vrijeme je studirala Visoku hotelijersku školu. Tokom studija je imala praksu u Crnoj Gori gdje se dobro pokazala i stekla samopouzdanje.
Za početak, ispričala je kako se odlučila da počne raditi na kruzeru.
“Kada sam se vratila iz Crne Gore, čvrsto sam odlučila da odem na kruzer, jer je moj brat bio tamo. Zainteresovale su me njegove priče, želela sam i ja da putujem, da vidim svet. Interesovalo me je i da zaradim neki novac kako bih mogla bolje da živim u Srbiji”, kazala je Branka.
Kasnije je pričala o trenucima kada je odlučila uzeti život u svoje ruke.
“Jedan dan, pošto sam pušač, otišla sam da zapalim cigaretu. Sudbina mi je pred noge dovela gospodina koji je glavni u kompaniji za bar. Kada je prišao nisam znala da je on taj ali sam videla da oko vrata ima identifikaciju koja nije namenjena radnicima. Tada sam ga pitala ko je i da li može da mi pomogne. Ispričala sam mu šta mi se dešava. Odmah je ragovao, svi nadređeni su dobili upozorenja pred otkaz, a mene je pitao da li želim da krenem odmah da radim kao konobar u baru ili želim opet da idem na tu obuku. Rekla sam da hoću da idem na tu obuku, ne da bih nešto naučila jer sam već naučila, nego da bih se odmorila. Obuka je trajala dve nedelje, a na kraju sam ja držala predavanja. Nakon te dve nedelje sam počela da radim i dali su mi da biram brod na kojem ću da radim, te sam izabra brod na kojem je radio moj tadašnji dečko, danas suprug. Tamo sam radila i bila najbolji prodavac u baru. Prvi ugovor mi je bio devet meseci jer sam ga produžila zbog tih dana koje sam odradila za smo 200 evra. Dakle, prvi ugovor mi je bio vezan za poziciju konobara. I drugi ugovor smo tu odradili i ja i sadašnji muž, a onda smo otišli iz te kompanije. Razdvojili smo se na dva različita broda, ja sam otišla na ‘Dizni’, on na ‘Rojal’. Dve godine sam radila na izabranom brodu, jer na ‘Rojal’ nisam mogla da idem jer sam Srpkinja, a oni Srbe nisu primali. Vratila sam se kući, gde sam mislila i da ostanem jer sam se udala, ali i dalje nas je vukao brod. Zatim sam otišla na ‘Okeaniju’, nakon čega sam se definitivno vratila na kopno”, kaže Branka.
Otkriva šta je najljepše što je doživjela radeći na brodu.
“Najlepše mi je to što sam upoznala sadašnjeg muža i to što sam proputovala svet i upoznala dosta ljudi sa kojima i danas gajim prijateljstva”, kaže Branka.
A danas? Danas radi kao menadžer.
“Danas sam bar-menadžer u ‘Spyglass baru’ u Blekpulu u Engleskoj. Pomogla sam vlasnicima da otvore taj bar i sada radim u njemu. Za neke dve godine planirano je da tu bude hotel. Meni je ponuđeno da ja budem menadžer hrane i piće u tom hotelu.”
Jedno prijateljstvo s milionerom joj je promijenilo život…
“Jedne prilike, dok sam otvarala bar, rekao mi je da je primetio da baš volim svoj posao, što je zaključio, kako je naveo, po tome što sam uvek nasmejana. Nakon toga smo se upustili u priču o poslu dugu dva sata. Razgovarala sam i sa njegovom ženom. Od tada smo pričali svaki dan za šankom, dok me jednog dana nije pozvao da ga uslužim u kazinu. Kada sam to odbila, ponovo me zamolio, a onda mi ostavio veliki bakšiš. Nije prestao sa ženom da dolazi za šank, a ja sam svaki dan improvizovala koktele za njih. Bukvalno sam sama kombinovala različita pića gde bi oni rekli šta im se najviše svidelo. Na kraju kruza su mi dali pozamašan bakšiš i vizit kartu, rekli su mi da se javim kada budem ponovo u Engleskoj. Kada sam se vratila na kopno u decembru, i njima i ostalim kontaktima sam poslala mejl u kojem sam navela da sam se vratila i da sam dobro. Sa njima se nastavilo dopisivanje.”
“Kako sam u januaru dobila ponudu za posao stjuadrese u privatnoj aviaciji, sa napomenom da već u februaru imam probni let, pomislila sam da je moj život pošao nekim sasvim drugim tokom. U prilog tome je išla i činjenica da je krenula korona, te od moje prvobitne zamisli da se vratim na kruzer nije bilo ništa. Prihvatila sam posao stjuardese, a moj prvi let je bio za London. Samo dan pošto sam dobila svoju rutu, cenjeni gospodin mi je pisao sa upitom da li ću možda u skorije vreme dolaziti za London. Odgovorila sam mu – Kakva slučajnost, ja baš sutra letim tamo. Zamolio me je da javim u kom ću biti hotelu kako bi došao da me vidi. Tako sam i uradila. Uz kafu mi je ponudio posao koji danas radim. Posavetovala sam se sa svojim roditeljima jer smo svi bili skeptični pri pomisli da neki milioner baš mene želi za osobu koja će mu voditi posao u hotelu. Naposletku sam prihvatila, ali sam zbog korone još neko vreme radila kao stjuardesa. Početkom ove godine su mi poslali ponudu i potpisala sam ugovor. Od jula sam počela da radim”.
Kompletan tekst čitajte OVDJE.
