14.7 C
Kakanj
Nedjelja, 13 Juna, 2021

Profesor Džozef: Bez dogovora u regionu sve dok Srbija ima polugu moći


„Nismo bili u mogućnosti da zatvorimo pitanje Kosova i to utiče na Srbiju, a Srbija ne utiče samo na Kosovo, već i na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku – nije to jedini problem, ali je dosta veliki”, kaže Džozef u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

To pitanje, kako ocenjuje, odnosi se i na sam demokratski razvoj Srbije, koji ide u suprotnom smeru.

„Sve se vraća na pitanje nedostatka poluge, a to pitanje na Kosovu je ključ za razumevanje zašto je kosovsko pitanje još uvek otvoreno, zašto Srbija nije priznala Kosovo, zašto je Kosovo zapelo u limbo gde je i Srbija. Srbija nije spremna da krene dalje i umesto da ide dalje, Srbija se vraća koracima unazad pod vladavinom predsednika Aleksandra Vučića. To ne kažem samo ja, to znaju školovani i demokratski akteri u Srbiji“, kaže sagovornik RSE.

Fotografija snimljena prilikom susreta generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na zajedničkoj konferenciji u Beogradu u novembru 2015.
Vučić i Stoltenberg bi trebali da se sastanu u Briselu u ponedeljak, 17. maja ove godine.

Džozef: Zbog čega ne postoji poluga, ne zbog toga što Sjedinjene Države nisu moćne ili Evropska unija i zemlje članice. Problem je – nismo jedinstveni po pitanju Kosova. Zbog podela – pet EU članica ne priznaje Kosovo – to znači da imaju istu poziciju kao Srbija, to znači da imaju istu poziciju koju imaju Rusija i Kina, što znači da ne postoji podsticaj da Srbija prizna Kosovo.

Ne postoji način kako da prevaziđemo tu blokadu zbog tih pet članica EU, a najbolji način da vaši čitaoci shvate o čemu se radi je da – zamislimo: Rusija i Kina kažu da neće nikada dopustiti da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije. Hajde da zamislimo tu situaciju gde će (EU) reći da ih ne zanima ni da li će Srbija da prizna – ako pet EU država prizna Kosovo kao Sjedinjene Države. To ne bi bio problem, barem ne ozbiljan problem. Zašto? Zato što bi Kosovo moglo da uđe u NATO i EU, a njihova blokada u UN-u ne bi ništa značila.

Tada Srbija ne bi imala polugu, niti s kim da se ujedini po ovom pitanju. Srbija bi u slučaju ovakve politike gubila, a Kosovo bi postalo članica NATO-a, EU, postala bi jača država, sigurnija i naprednija. Srbija gubi izoliranjem Kosova. I za sve je kriva podela u EU jer ovih pet država daju polugu Srbiji, a kako Srbija imaju tu polugu – problem nije rešen.

To se ne dešava sada, to se nije dešavalo ni za vreme vladavine bivšeg predsednika Srbije iz redova demokrata Borisa Tadića i vlade koja je bila naklonjena rešavanju tog pitanja. Danas je gore jer Vlada u Beogradu vraća Srbiju koracima unazad i otvoreno je proruska i prokineska, što je očigledno.

Ambasador Izraela nakon reakcije Selakovića: Nisam rekao da je Srbija priznala Kosovo
EU: Dijalog doneo razlike ali je vreme za okončanje procesa
Kosovo optimistično po pitanju grčkog priznanja
RSE: Vi takođe kritikujete i Zapad kada je u pitanju odnos prema Srbiji. Kažete da je “vlast pod Aleksandrom Vučićem najviše nedemokratska i da ima strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom koji im udovoljavaju“.

Džozef: Čak je i gore od toga. Kako bih objasnio vašim čitaocima – zbog pomenute podele u Evropskoj uniji, Srbija ima polugu, a zbog toga smo mi u lošoj situaciji. Srbija je nama potrebnija nego što smo mi potrebni Srbiji. U poziciji smo da molimo Srbiju. Da li uslovljavamo ulazak Srbije u EU i podizanje standarda? Ne. Aleksandar Vučić otkako je otvorio pristupne pregovore urušava demokratiju u Srbiji. Šta mi kažemo?

Možete svuda videti šta zapadni zvaničnici govore – prije mesec dana je jedan visoki zvaničnik rekao da se srbijanska vlast otvoreno stavlja na stranu Rusije i Kine pozivajući se na bratstvo, vakcinalnu diplomatiju, dobijajući investicije iz Kine, promoviše alternativni, autoritarni i antidemokratski model sa režimom u Mađarskoj. Kako mi odgovaramo na to?

Prošlog meseca je visoki zvaničnik rekao da je Srbija politički i ekonomski lider u regionu. Morate se zapitati da li Srbija koja ima saveznike u Rusiji, Kini i Mađarskoj može da bude lider u regionu. Da li tako možemo reći premijeru Viktoru Orbanu da je lider centralne Evrope? Da li to kažemo? Ne, i to sa dobrim razlogom – Mađarska je opasna država, suočavamo se sa opasnošću kako u EU, tako i u Sjedinjenim Državama – ona je antidemokratska i neliberalna vlada i promovišu prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, promovišu podele.

Da li smatramo Vučićevu vlast odgovornom? Ne. Postoji još mnogo primera. Radimo na “ohrabrivanju” Srbije umesto da tražimo odgovornost, ali to ipak ne podstiče Srbiju na promene već daje legitimitet vladi koja je suštinski neliberalna koja se nekada prikazivala kao demokratska, ali to nije jer ne odražava vrednosti Zapada, EU, nego vrednosti Rusije, Kine i Mađarske. Sve to trpimo jer nam je potrebna Srbija zbog toga što drži polugu za Kosovo.

Tako smo došli i do priče o razgraničavanju tokom aministracije bivšeg predsednika SAD Donalda Trampove (Trump) administracije u Vašingtonu i rukovodstvu pod Federikom Mogerini (Federica Mogherini) u Briselu. I posle smo iznenađeni kada se slovenački non-pejper pojavi i predloži sličnu stvar u Bosni i Hercegovini.

Janez Janša odbija da se izjasni o ‘non-paper’ dokumentu za Zapadni Balkan
Delegacija EU u Srbiji: Ajhorst ne stoji iza ‘non-pejpera’ o Kosovu
Vučić: Nemojte ni da sanjate da će Srbija priznati Kosovo
Sjedinjene Države i Evropska unija, naše diplomate su promovisale isti koncept kao i slovenački predlog. Isti koncept, samo što se odnosi na druge države i sjedinjenje Kosova i Albanije. U čemu je razlika onda sa Kosovom, jer je isto.

Rešenje u principima kojih se svi moraju držati
RSE: Pitanje razgraničavanja na Balkanu postoji od 2018. godine. Vi ste rekli da su Vašington i Brisel prešli preko tog pitanja, ali da ih to pitanje i dalje progoni. Pomenuli ste i da postoji šansa da američka administracija uspostavi osnovne standarde ponašanja za svih šest kandidata u EU, naglašavajući da su ratovi u regionu završeni.

Ako pet članica EU: Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar priznaju Kosovo, ovaj problem bi odmah bio rešen. Srbija i Kosovo bi bez sumnje došli do dogovora. Međutim, zbog svojih unutrašnjih problema, ove države neće to uraditi.
Džozef: To je moj predlog rešenja. Prvo, Vašington i Brisel su prešli preko tog pitanja, ali šta se desilo prošlog meseca – vaši čitaoci znaju, odjednom se pojavio predlog iz Slovenije da dođe do novih podela. Možda smo mi prešli preko toga, ali podela teritorija je aktuelna. Opet je pitanje ko ima polugu, a idealan odgovor bi bio – ako pet članica EU: Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar priznaju Kosovo, ovaj problem bi odmah bio rešen. Srbija i Kosovo bi bez sumnje došli do dogovora. Međutim, zbog svojih unutrašnjih problema, ove države neće to uraditi.

Došao sam do rešenja – ne morate da priznate Kosovo, ali morate imati jedinstveni stav sa EU i Sjedinjenim Državama o pitanju Srbije i Kosova koji se odnosi i na ostatak regiona. Tako ćemo zaustaviti političku agresiju.

Čak ni Srbija ne mora da prizna Kosovo, to je u redu, ali moramo da postavimo granicu jer je Srbija kandidat za članstvo u EU, a Kosovu predstoji Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Zato možemo da im kažemo šta će raditi jer žele da uđu u našu zajednicu. Ako želite da nam se pridružite, morate da poštujete naša pravila, a pravila su minimalna – nećete započinjati ratove jedni protiv drugih. Čak i ako ne pucate, vi i dalje možete biti agresivni na drugi način, a to ne može jer želite da nam se pridružite.

Sve članice EU moraju to da kažu, uključujući i ovih pet koje ne priznaju Kosovo. Time se menja sve i možemo da kažemo Srbiji da ne može da koristi političku agresiju i da zaustavi kampanju protiv priznanja Kosova, jer mi ne kočimo Kosovo u međunarodnim i evroatlantskim integracijama, pa ni Srbija to ne može. Mi kao Sjedinjene Države ne kočimo Kosovo u pristupanju Interpolu, pa ne može ni Srbija koja mora da poštuje naša pravila.

Možemo i da kažemo Kosovu da ne može da poteže političku agresiju protiv Srbije i kosovskih Srba pretivši im da će se ujediniti sa Albanijom čime smanjuju još više srpsku manjinu. To povlači da moraju da traže ustavni veto zbog neprijateljstva većinskog stanovništva. Menjajući granice, stvarajući granicu Srbije i Albanije Kosovo urušava dogovor Albanije sa NATO-om. Ne može to da se radi ukoliko imate Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mi ćemo reći šta može, a šta ne.

“Amerikanci su jasno dali do znanja da podržavaju postojeće državne strukture. I u EU su, također, to uradili, Njemačka naročito, a oni se ipak mnogo pitaju. Ali, nisu uradili ništa da podupru to što su rekli”, Daniel Serwer, profesor na Johns Hopkins univerzitetu.

Džozef: Moramo da zapamtimo da se sve zasniva na tome da EU i NATO ne smeju davati privilegije Srbiji. Srbija ne može da se ponaša antidemokratski, ne može biti saveznik Rusije i Kine, a mi da im govorimo da su lideri. To mora da se zaustavi, a to će se desiti kada Srbija bude u istoj poziciji kao i ostale države. Moramo imati dva principa, jednog EU i jednog NATO, čime bismo zaustavili mogućnosti da Katalonija traži nezavisnost zbog Kosova jer Katalonija bez podrške vlade u Madridu ne može imati isti status, a to se neće desiti.

Ta dva principa su slična – ne možete da koristite političku agresiju jedni protiv drugih, samo što NATO princip ima i deo o promeni granica što se odnosi na uniju Kosova i Albanije, ali se odnosi i na Bosnu i Hercegovinu, ali i ostale države. To sve omogućava EU i SAD da urade ono što trenutno ne mogu jer nemamo podršku svih država EU.

RSE: Takođe ste predstavili mogućnost da SAD pripreme Ugovor o međusobnoj odbrani sa Kosovom, poput onog između SAD-a i Južne Koreje?

Džozef: Postoje dva razloga za to – ovih pet država EU mogu reći da im se ovo ne sviđa, da Srbija može da uradi štagod želi, pa čak i da izvrši agresiju. Ako je tako, onda nam je potrebna poluga koja će rešiti to – Španiji je bitna Katalonija i nećemo tražiti da prizna Kataloniju, ali ako date zeleno svetlo Srbiji da politički napadne Kosovo i drži ovo pitanje otvorenim i daje mogućnost da Rusija i Kina vrše uticaj – onda nas terate da menjamo neke stvari.

To znači da moramo da spremimo bilateralni sporazum između Kosova i SAD, a vi tu ne možete ništa, kao ni Srbija, Rusija i Kina. Ako dođe do takvog sporazuma – dosadašnja strategija Srbije je završena jer daje Kosovu sigurnost skoro kao da je članica NATO-a. Sve se to menja, ali na gore po Srbiju i ove države koje ne priznaju Kosovo. Nećemo tolerisati da Kina i Rusija imaju dobit u ovakvoj situaciji. Radimo zajedno, ali ako ne želite – postoje druge mogućnosti.

Vučić: Jedna velika sila kreće u zvanično traženje povlačenja KFOR-a i UNMIK-a
RSE: Novi principi stvorili bi političku ranjivost za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zašto tako mislite?

Džozef: Ovo je bitno pitanje jer oni koji govore da ne možemo da kritikujemo Srbiju zbog nedostatka demokratije, uplitanje u situaciju u Crnoj Gori, pritiscima u Bosni – ako to uradimo Vučić će se okrenuti i reći da time ostavljamo Srbe u regionu u opasnosti i vršimo pritisak, pa će opozicija biti u još goroj situaciji u Srbiji.

Opozicija isto ne mora da prizna Kosovo, niko ne mora u Srbiji. Oni mogu da zauzmu isti stav kao vlast – ali mogu i da se okrenu i kritikuju Vučića. Trenutno ne mogu jer ima podršku u EU, ima podršku EU zvaničnika što mu omogućava da smanjuje nivo demokratije u Srbiji, meša se u unutrašnja pitanja Crne Gore. I to sa sve podrškom EU. U slučaju da se sve o čemu sam pričao ostvari – Vučić ne bi imao mogućnost da radi to šta trenutno radi, a opozicija može da kaže da je Vučić izgubio podršku EU, SAD i da je on krivac za to.

Džozef: Postoji razlog zašto ne pričam o kosovskim liderima bez obzira na njihove političke pozicijie – oni nemaju moć, pa nisu ni problem. Kosovo mora biti priznato. Kurti zna sve ovo, pa nije centralni problem jer ni Kosovo ni mi nemamo polugu moći. Pominjem Kurtija u smislu da je u Jutarnjem listu februara ove godine otvoreno promovisao uniju Kosova i Albanije.

On je i glasao u Albaniji na izborima, njegova partija je učestvovala u izborima tamo, a sve to promoviše ovu uniju što nije dobro iz moje perspektive, kao i slične stvari sa srpske strane. Ne može da učestvuje u Albaniji na izborima, ne može da priča o uniji Kosova i Albanije. To je agresija protiv kosovskih Srba i Srbije i mora da se zaustavi.

Premijer Kosova u izbornim vodama Albanije
Kao što sam rekao, Kosovo nema polugu moći, ali će imati zahteve sa naše strane i biti u istoj situaciji kao i Srbija – ako prihvate ove principe i zaborave na promociju Unije Kosova i Albanije što je agresija.

Bilo koji premijer je premijer svih građana Kosova, a to uključuje i kosovske Srbe i kao takav ne može da menja nacionalnost svojih građana ujedinjenjem sa Albanijom. Čak i kao manjina ne može im se reći da su još manji, pa ne moramo da se konsultujemo sa njima.

Kosovski Srbi mogu da kažu da ne žele da budu građani Albanije, ali su u poziciji da iskoriste veto što ih automatski izoluje jer blokiraju volju većine. To je agresija i nije prihvatljiva ni po kom pitanju zbog koga SAD učestvuje svojim radom na Kosovu od 1999. Ipak, i pored naših apela, neki kosovski lideri to ignorišu i krše odgovornost Albanije kao članice NATO-a jer je svaka članica u svom parlamentu odlučila da mogu da uđu, a sada bi morali ponovo da se izjašnjavaju, a to bi bilo pažljivo jer se menjaju granice Albanije, pa članom 5 NATO sporazuma sve članice moraju priznati nove granice. Time bi NATO bio odgovoran za to.

Pratite Kakanj-X.com putem aplikacije za Android i društvenih mreža FacebookTwitter i Instagram

- MARKETING -

NAJNOVIJE

- MARKETING -

POVEZANO