Pandemija, karantini, mjere izolacije i samoizolacije: U toku je najveći psihološki eksperiment u istoriji čovječanstva, posljedice mogu biti strašne, ali ima i pozitivnih iskustava

Najveći psihološki eksperiment u istoriji je u toku, tvrde psiholozi.

Pandemijom virusa korona, karantinima, mjerama izolacije i samoizolacije pogođene su milijarde ljudi na svijetu. Sada brojni psiholozi u mnogim zemljama na primeru pandemije istražuju kako ljudi zapravo reaguju na nedaće, piše „Scientific American“.

„Uticaj pandemije na psihičko zdravlje je neverovatan. U jednom trenutku čak trećina svetske populacije bila je zatvorena u kuće. To znači da je 2,6 milijardi ljudi, više nego što ih je bilo na planeti tokom Drugog svetskog rata, doživljavalo emocionalne i finansijske odjeke pandemije. Pandemija i karantini su bez sumnje najveći psihološki eksperiment u istoriji koji je sproveden“, napisala je psiholog Elke Van Huf, profesor na Slobodnom univerzitetu u Briselu, prenosi američki naučni list.

Jedna od ključnih osobina ljudi je prilagodljivost, a ona je došla do izražaja i tokom pandemije, navodi psihijatar Džordž Vailant sa Harvard univerziteta, koji kaže „kada se grana savije i ne polomi se, ona se vrati i nastavlja da raste“.

U prilog Vailantovoj metafori govore i poslednja saznanja psiholoških istraživanja. Prema njihovim rezultatima, čak dve trećine ljudi vrlo brzo se oporave i ne pate od dužih psiholoških problema posle teških stresnih situacija.

Međutim, ona jedna trećina pati od pravih psiholoških problema koji mogu trajati mesecima, pa i godinama.

Čak i da se većina pokaže otpornim, dobar deo ljudi je ugrožen psihološkim uticajem pandemije, pa nas očekuje pravi cunami mentalnih bolesti, upozoravaju stručnjaci.

Ljudi se sreću sa višestrukim udarcima – strahom od bolesti, usamljenošću, gubitkom voljenih, posledicama ekonomske krize, neizvesnošću kada će se pandemija završiti. Mnogi će zbog toga patiti od depresije, anksioznosti ili posttraumatskog stresa. To su pokazali i rezultati poslednjih istraživanja.

„Pandemija je pokrenula sve moguće izvore stresa, što će mnogi veoma teško podneti“, kaže psiholog Anita Delondžis sa Univerziteta Britanska Kolumbija.

Otpornost svakog pojedinca se dalje komplikuje činjenicom da nisu svi izloženi pandemiji na isti način i da to zavisi od ličnog zdravstvenog stanja, ekonomskog i socijalnog položaja, navodi medicinski antropolog Kerol Vortman sa Emori univerziteta.

Možda vam se svidi

Leave A Reply