Haris Silajdžić: Međunarodna zajednica na tajnim sastancima dijeli imovinu BiH

Popularno

Povezano



Silajdžić kaže da je Republika Srpska nadležnosti prenijela na državu u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Kome je šta silom oteto. Šta želi, a šta ne želi RS? Da li BiH treba referendum koji bi međunarodna zajednica organizovala? Kako se aprilski paket već primjenjuje? Kakvu igru igra MZ? Da li tajno dijeli državnu imovinu BiH? Je li Dodik založio državnu imovinu za kredit?

- Marketing -

Zašto Evropa u ladicu stavlja presude evropskih sudova, Haga i Ustavnog suda BiH? Kako jednim pogrešnim korakom RS može izgubiti sve? Zašto bh. diplomatija bojkotuje Evropu i Ameriku? Na ova, ali i ostala pitanja direktno za Mrežu odgovorio je Haris Silajdžić razložio dramu u BiH: Međunarodna zajednica na tajnim sastancima dijeli imovinu BiH i bivši ministar vanjskih poslova BiH Haris Silajdžić.

Za početak, kaže da je Republika Srpska nadležnosti prenijela na državu u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.

“Ali ako govorimo o prisili, ne smijemo zaboraviti historijski kontekst. Ako je bilo kakve prisile moramo se prisjetiti šta se događalo. Ljudima su oteti životi, desetinama hiljada ljudi.

Protjerani su ljudi, pod prijetnjom smrti, prema tome, ako se već govori o sili i prisili onda moram reći i to – koliko je ljudi ubijeno zbog ovog projekta, koliko ih je protjerano, koliko ih pati i danas, koliko ih je patilo nikad nećemo znati. Dejton je zaustavio rat, ali je ostavio projekat. I tu je problem.”

Ističe da Milorad Dodik traži povrat zakona i da se tenzije dižu “zato što pravnim putem, u skladu sa Dejtonom, na koga se pozivaju, a ta politika ne poštuje Dejton, nikada ga nije poštovala, ne može i zbog toga prijetnje silom. Sila znači mi ćemo se otcijepiti zbog toga što ne možemo dobiti ono što hoćemo. Dakle ne priznaju Haški tribunal, ne priznaju Ustavni sud BiH.

Ta politika neće NATO. Kažu da hoće EU, a čine sve da blokiraju BiH. Ta politika, ne samo da ne priznaje Haški tribunal, nego ga čak i ismijava. Slavi one koji su počinili genocid. To je na jednoj strani. Na drugoj strani imamo ljude koji su, po meni, većina u BiH i koji žele nešto sasvim drugo. Oni žele multietničnost, kao što je rekao gospodin Escobar u američkom Parlamentu, Bosna treba da bude multietnična, inkluzivna i demokratska.

Mi s tim ovdje nemamo nikakvih problema. Dakle ti ljudi su, po meni, većina. Smatram da je većina ljudi u BiH sasvim normalna i zaslužuju normalnu zemlju.”

Silajdžić naglašava da je pravo pitanje zašto niko tu većinu ne pita šta oni žele.

“Zašto, na kraju krajeva, međunarodna zajednica ne organizuje referendum pod auspicijom međunarodne zajednice, pa bi vidjeli ko šta hoće u ovoj BiH. Ja sam siguran da većina želi sasvim normalnu BiH u EU, multietničnu jer je to uvijek bila, inkluzivnu jer je to uvijek bila. Dakle mi nemamo problema sa evropskim principima.”

Smatra da u Evropi nije izgrađena nijedna druga esencija osim primordijalne.

“Dakle povratak primordijalnom, krv i tlo. To je iz doba nacizma, rasizma, itd. to znači da se jedan dio Evrope, taj dio Evrope sada preglasava onaj drugi dio Evrope, da se taj dio Evrope vraća u ovoj krizi dva koraka unazad i ne nalazi ništa iza leđa. I pored prosvjetljenja, pored svega što smo imali u Evropi od dobrih stvari, ne nalazi ništa iza leđa nego stari primordijalni zid.

Takav generalni sentiment ne želi Bosnu i Hercegovinu ili ga nije briga za Bosnu i Hercegovinu. Za BiH koja je primjer, paradigma suživota i svakog pluralizma. Kao da mi u BiH smetamo, kao da su iznenađeni time zašto bi BiH, koja ne dolazi ni u čemu na prvo mjesto u Evropi, zašto baš u toj BiH to postoji. Zašto postoji ta bosanska paradigma. To je inkluzivna, izvorna, nefingirana zato što je ljudima u njihovim kostima, u njihovom srcu.

E to je trebalo uništiti da bi se ostvario velikosrpski projekat koji je baziran na potpuno suprotnim idejama. Dakle ideologija velike Srbije je potpuno suprotna onome što nalazimo u evropskim proklamacijama. Ali nažalost, upravo ta politika je dobila i dobiva podršku međunarodne zajednice, što je, ne samo iznenađujuće, to je šokantno.”

Pojašnjava da vjerovatno nismo važni u okviru cijele geopolitičke priče raznih nagodbi.

“Kao i uvijek, sve se presijeca preko Balkana. Ja ne znam za te nagodbe, za te razgovore koji se vode između velikih sila, ali po svoj prilici mi smo žrtva toga.”

O državnoj imovini Silajdžić kaže da je jedan od osnovnih razloga zašto je ovo sve učinjeno BiH, agresija na BiH, grunt.

“Ljudi koji su bili tu, na toj zemlji su smetali pa ili su protjerani ili su ubijeni. Sve ove tenzije koje su dizane, dizane su zbog toga da bi se mogao ispostaviti upravo taj zahtjev – ako nema grunta, ako nam ne date imovinu u naše vlasništvo, imate rat. I toj ucjeni podliježe međunarodna zajednica.

Nažalost, koliko ja znam, ovih dana se preliminarno, u tišini, pozivaju ljudi da razgovaraju upravo o tome. O državnoj imovini. Takav jedan čin nema pečat samo međunarodne zajednice, nego i naš. Traži se od nas da na to pristanemo.”

- Marketing -

Najnovije