Društvene mreže uklanjaće sadržaje u kojima se negira genocid u Srebrenici

Popularno

Povezano


Institut za istraživanje genocida Kanada (IGK) nedavno je uputio zahtev tehnološkim gigantima Tviter i Jutjub (YouTube) da zabrane negiranje genocida u Srebrenici na svojim platformama.
Direktor kanadskog Instituta Emir Ramić za RSE kaže da IGK vodi evidenciju o sadržajima na društvenim mrežama i da najviše objava u kojima se vređaju srebreničke žrtve dolazi iz Srbije ali da ih ima i iz Rusije, Francuske i drugih država.
IGK još nije dobio odgovore na zahtev koji je 30. jula 2021. uputio ovim društvenim mrežama ali Ramić, kaže, nada se pozitivnom odgovoru “jer su obe socijalne mreže već ranije uklanjale neke sadržaje koji zadiru u mržnju prema drugom i drugačijem i koji vređaju žrtve holokausta, i u pojedinacnim slucajevima i žrtve genocida u Srebrenici”.
Tviter i Gugl: Nema mesta govoru mržnje
Kompanije Tviter i Jutjub u vezi sa zahtevom Instituta za istraživanje genocida za RSE kažu da imaju jasno ustanovljenu politiku koja “sankcioniše svaki govor mržnje”.
U odgovoru Gugla, pod čijim okriljem je video platforma Jutjub, kažu da će uklanjati sve sadržaje koji krše već ustanovljena pravila kompanije o širenju govora mržnje.
„Imamo jasnu i uspostavljenu politiku u vezi sa govorom mržnje a koja zabranjuje sadržaje koji minimiziraju ili negiraju dobro dokumentovane, nasilne događaje, uključujući i genocid u Srebrenici. Ako se utvrdi da sadržaj krši ove smernice, mi ćemo ga ukloniti “, navodi se u odgovoru portparola Jutjuba za RSE.
Slično poručuju i iz Tvitera. Prema rečima portparola ove društvene mreže, govoru i porukama mreže “nema apsolutno nikakvog mesta na Tviteru”.
“Naša Politika mržnje zabranjuje širok spektar ponašanja. To uključuje targetiranje pojedinaca sa uvredljivim namerama, pozivanje na nasilne događaje, vrstu nasilja gde su zaštićene kategorije ljudi bile žrtve ili gde se pokušava poricanje odnosno minimiziranje takvih događaja. Takođe, imamo snažnu politiku u slučajevima glorifikovanja politike nasilja i preduzimamo mere protiv takvog sadržaja i ponašanja koji pokušavaju da veličaju ili hvale nasilje i genocid”, navodi se u dopisu portparola Tvitera RSE.
U ovoj kompaniji podsećaju da je Tviter nedavno potpisao i dokument sa sa Kanadskim centrom za izraelska i jevrejska u kome se obavezao na zaustavljanje širenja mržnje prema Jevrejima putem svoje platforme. Isti tokument potpisale su i druge vodeće kompanije među kojima su Google i Facebook.
Najviše sadržaja dolazi iz Srbije
Emir Ramić kaže da njegov Institut za istraživanje genocida vodi svoju evidenciju o sadržajima na društvenim mrežama koji negiraju genocid u Srebrenici.
“Najviše negacija genocida dolazi iz Srbije, zatim iz (bh) entiteta Republika Srpska, Rusije, Francuske”, kaže Ramić i dodaje da sistematskog, organizovanog negiranja genocida ima i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Kanadi.
“Mi smo u Kanadi imali peticiju Kanadskog parlamenta kojom smo tražili krivično sankcionisanje negatora genocida u Srebrenici u Kanadi. Peticiju je potpisalo više hiljada Kanađana , a sponzor peticije je bio član Kanadskog parlamenta Brian Masse” objašnjava Ramić za RSE.
U odgovoru kanadske Vlade na peticiju koju je 2019. pokrenuo Insitut, poručeno je da Kanada snažno osuđuje genocid u Srebrenici. Ujedno se podseća da je to uradila i kroz svoje institucije.
“U 2010. godini Parlament je jednoglasno usvojio Rezoluciju M 416 koja događaje u Srebrenici priznaje kao genocid. Iste godine, Donji dom Parlamenta je takođe jednoglasno usvojio predlog kojim se 11. jul priznaje kao Dan sećanja na Srebrenicu. Ovaj čin priznanja odražava duboku tugu koju su osećali Kanađani širom zemlje zbog užasnih događaja koji su se zbili i on će obezbediti da ti događaji ne budu zaboravljeni”, napisano je u odgovoru kanadske Vlade Institutu 2019.
Što se tiče objava iz država poput Rusije, Francuske i u, kako kaže Ramić, nešto manjoj meri Austrije, Holandije, Belgije i Engleske uglavnom radi o pojedincima.
Ukoliko se na društvenim mrežama pretražuju sadržaji po ključnoj reči “Srebrenica”, vrlo često će se, pored činjenica o genocidu jula 1995. kada su snage Vojske Republike Srpske ubile više od 8.000 Bošnjaka, može prikazati obilje sadržaja u kojima se negira ovaj zločin, ponižavaju žrtave i veličaju osuđeni ratni zločinaci.
Objave na Fejsbuku
U Srbiji pored individualnih objava često se mogu pronaći stranice grupa koje, uz promovisanje nacionalističke politike, objavljuju sadržaje o negiranju genocida u Srebrenici. Takvih grupa ima i na Fejsbuku.
Ovoj kompaniji u oktobru 2020. već se obraćao kanadski Insitut. Ramić kaže da je i ova društvena mreža podsetila da već ima politiku zabrane hvaljenja zločina iz mržnje, masovnih ubistava, ismevanja žrtava i promociju zločinaca.
Institut je i tom prilikom zahtevao da Fejsbuk “na isti način tretira i genocid u Srebrenici i zabrani njegovo negiranje kao sto je to uradila sa holokaustom.
“Oni su (Facebook, prim red) naglasili kako već imaju politiku zabrane hvaljenja zločina iz mržnje, masovnih ubistava, ismijavanje žrtava i promociju organizacija i pojedinaca koji ih čine. Po toj osnovi Facebook može uklanjati sa svoje platforme svako negiranje genocida u Srebrenici i veličanje osuđenih ratnih zločinaca”, objašnjava Ramić i dodaje da se to već dešavalo u nekoliko navrata.
“IGK smatra pozitivnim što Fejsbuk poricanje holokausta i genocida tretira kao govor mržnje i nadamo se da će u budućnosti još više uklanjati sa svoje platforme negiranje genocida u Srebrenici”, dodaje Ramić.
Ova društvena mreža, poput Tvitera i Jutjuba, odnosno Gugla takođe ima svoju politiku ophođenja prema objavama koje promovišu govor mržnje i na osnovu koje uklanjaju neprimerene sadržaje.
Iz kompanije Fejsbuk nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o tome koliko je ova društvena mreža do sada registrovala i uklonila sporne sadržaje.
Zločin u Srebrenici jedini je koji se dogodio na prostoru bivše Jugoslavije, a koji je pred međunarodnim i domaćim sudovima okarakterisan kao genocid.
Za te je zločine do sada osuđeno 47 osoba na više od 700 godina zatvora. Među osuđenima su Radovan Karadžić, prvi predsednik bh. entiteta Republika Srpska i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Kako je u praksi?
Društvene mreže se već izvesno vreme suočavaju sa problemom kontrole sadržaja u kojima se poriču svim pravnim i istorijskim činjenicama dokazani zločini. Takvi primeri su brojni i kada je reč o holokaustu i širenju antisemitizma.
Uprkos poslovnim politikama ovakve objave nije lako kontrolisati, pokazao je poslednji izveštaj britansko-američke neprofitne oorganizacije Centra za borbu protiv mržnje u digitalnom prostoru (CCDH).
Nakon monitoringa tokom šest nedelja u maju i junu 2021, CCDH je u svom izveštaju zaključio da tehnološki giganti nisu uspeli da deluju na prijave korisnika o antisemitizmu.
Izvještaj je otkrio da platforme društvenih mreža naročito slabo reaguju na teorije zavjere koje se tiču antisemitizma, ali i na dezinformacije o Jevrejima u pandemiji. Foto: Protesti protiv antisemitizma u Moldaviji, maj 2021. , prenosi RSE.

- Marketing -

Najnovije