“Čuli smo nešto nalik na skičanje, urlik…” Taksistkinja spasila komšinicu kojoj je u stanu prijetila stravična smrt

0

Zahvaljujući Tijani, po struci profesorki srpskog koja radi kao taksistkinja, i njenoj komšinici Marini Stanić, 69-godišnja M. V. je u posljednji čas prevežena u užičku bolnicu i spasena.

- TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Da Užičanka Tijana Gerovasilis u utorak popodne sasvim slučajno nije navratila kući i u minutima koji su uslijedili, uprkos buci koja je dopirala spolja, nije čula vapaj žene iz stana na istom spratu, pitanje je da li bi njena komšinica preživjela trovanje pečurkama.

Zahvaljujući Tijani, po struci profesorki srpskog koja radi kao taksistkinja, i njenoj komšinici Marini Stanić, 69-godišnja M. V. je u posljednji čas prevežena u užičku bolnicu i spasena.

– U utorak oko tri popodne, kao retko kada ranije, napravila sam kraću pauzu na poslu i otišla do kuće. Tek što sam stigla pozvala me je Marina, moja školska drugarica koja živi u istoj zgradi, htjela je da dođe kod mene da nešto porazgovaramo. Kada sam je ispraćala iz mog stana na galeriji zgrade i dok smo zajedno izlazile na hodnik, čula sam da neko zapomaže. U prvi mah mi se učinilo da je u pitanju glas djeteta – priča za “Blic” Tijana Gerovasilis.

Sve se odigralo u jednoj od višespratnica u Ulici Nikole Pašića u Užicu, preko puta koje se nalaze dvije srednje i jedna osnovna škola.

– Glas koji je dopirao odnekle nije bio artiklulisan, ljudski, više je ličio na urlik, skičanje. Išle smo od vrata do vrata da utvrdimo odakle se čuje. Ispostavilo se da je dopirao je iz stana preko puta moga u kome živi sama M.V. Sjetila sam se da sam je prethodni dan srela i da mi je rekla da je bila na planini Jelova Gora i da je brala pečurke. Inače, ona često bere pečurke i znam je kao nekoga ko se zdravo hrani – kaže Tijana.

Uhvatila je za bravu, ali vrata su bila zaključana. Tijana i Marina počele su dozivati ženu: “Dođi do vrata i otključaj”. M.V. nije odgovarala, iz njenog stana su se čuli vrisci i tupi udarci. Pogodilo se da je u to vreijme u školama naspram zgrade u kojoj se odigrala drama bio veliki odmor. Iako su vapaji žene bili glasni, slabo su se čuli zbog dječje graje koja je dopirala spolja. Pitanje je koliko je dugo M.V. zapomagala ali se njena vriska nije čula zbog galame.

– Toliko smo bile zatečene i uspaničene da nismo mogle da se sjetimo brojeva telefona ni vatrogasaca ni Hitne pomoći. Krenule smo od stana do stana, kako na galeriji, tako i na spratovima iznad i ispod, da nađemo nekoga da pomogne. Ispostavilo se u stanovima nije bilo nikoga, stanari još nisu bili došli sa posla. Iz stana M. V. je i dalje dopirao samrtnički vapaj – priča ona.

Na jedvite jade ona i Marina pronašle su komšinicu koja je znala broj vatrogasaca. Par minuta kasnije oni su stigli i razvalili vrata.

– Ušli smo u stan i zatekli je zgrčenu na podu. Sa glave joj se cjedilla voda, po kući je bilo sve porušeno, ništa nije govorila, nije mogla ni da kaže kako se zove. U životu nisam vidjela tako nešto. Kao da ju je neka sila bacala po stanu. Utom je došla i Hitna pomoć. Stigao je i njen brat koji igrom slučaja živi u istoj zgradi. Ljekari su joj govorili da sarađuje, da pokuša da im ispriča šta se desilo, ali nije vrijedilo. Prvi put je progovorila dok su je iznosili na nosilima, rekla je bratu potpuno konfuzno, u bunilu, da umire i da pozdravi najbliže – navodi sagovornica “Blica”.

Prema informacijama koje je dobila, M.V. je zbog trovanja zbrinuta na intenzivnoj njezi Opšte bolnice Užice gdje joj se stanje do sinoć poboljšalo, pa je prebačena na infektivno odjeljenje.