Nema sretnih godina dok su 1990-te neraspakovane

Izložba o Devedesetim pokazuje koliko je generacija škartirano da bi na vlasti ostali oni koji su te godine i proizveli.

Na otvaranju u Muzeju 25. maj, bilo je puno sveta. Ali ako hoćete da shvatite o čemu se na izložbi „Devedesete: rečnik migracija“ u renoviranom krilu kompleksa Muzeja Jugoslavije, radi, vi ćete tu ostati ceo dan.

A za ozbiljnije suočavanje sa devedesetim, što praktično ova izvanredna izložba nudi, trebalo bi da tu, vrlo blizu mesta gde je sahranjen Tito, boravite od jutra do mraka svaki dan, da gledate, čitate, prolazite kroz lavirinte, upoređujete zvanične i žargonske vokabulare, skupljate izložene sudbine, uz mnoštvo ličnih asocijacija na njih.

Izložba o pogubnim devedesetim, traje do marta, taman do pred izbore u Srbiji. Apsolutni favoriti da severnokorejskom većinom opet trijumfuju, su isti oni koji su te nakaradne godine proizveli.

Pa zato valjda kroz ovu izvrsnu postavku prolazi tek poneki namernik. Nema đačkih ekskurzija, nema ni školskih radionica, nema nastavnika… A valjalo bi, jer to je jedino mesto u ovom trenutku u Beogradu gde se može videti razorna posledica te decenije u čije žive rane, ovi na vlasti, bacaju stalno neki novi otrov.

Kako je Majls Dejvis okinuo Vukovar
Definicijama junaštva, kukavičluka ,rodoljublja i izdaje izvrnula su se značenja prešla u svoju suprotnost, pretvorila se u košmar. Svaki onaj beogradski osamnaestogodišnjak čiji roditelj se nije setio da sa table na interfonu skine prezime dobijao je poziv za mobilizaciju. Ako ga Miloševićevi pozivari nisu odmah skembali i poslali na front u pižami, imali su izbor-izmedju dva „kukavičluka“.

Student Saša , glavni lik iz grafičke novele „Rat“, delo beogradske kreativne kolektiva „Škart“ (nastale krajem osamdesetih voljom studentske družine sa Arhitektonskog fakulteta), odlučio je da se odazove pozivu. Bojao se da će u suprotnom ići u zatvor. Plašio se da će njegova majka sresti na ulici neku drugu majku čiji je sin poginuo. Saša je po sopstvenom priznanju bio kukavica, pa je iz straha otišao u rat( u kome Srbija “nikad nije bila” po tadašnjoj tvrdnji Miloševića haškog optuženika ali ne i osuđenika).

Njegov drugar iz detinjstva Đorđe Balmazović – Žole (osnivač „Škarta“), poziv je dobio nešto kasnije i odlučio da bude druga vrsta „kukavice“. Više se plašio rata nego bilo čega drugog što će ga snaći posle odluke da se ne odazove.

Uveličani kadrovi njihove grafičke novele „Rat“ kojim Đorđe Balmazović Žole oslikava atmosferu mobilizacije i dezerterstva devedesetih, predstavljeni su kao eksponat na izložbi.

Možda vam se svidi

Leave A Reply